Ovo ne piše Horvat. Ovo pišem ja. A pošto sam ja još uvijek nesretno zaljubljen (moja cura ima dečka. Fuck!) onda je patetika kao modus vivendi neizbježna. Pokušavam to potisnuti iza kauča, sa prljavim majicama i čarapama, ali me svaku drugu treću večer zaskoči. Evo sad me čudovište patetike tjera da pišem ovo što ću napisati. A napisat ću refren moje buduće pjesme (da ne zaboravim) koja će biti balada u stilu Zabranjenog pušenja o naravno ne zabranjenoj, ali Teško Ostvarivoj Ljubavi. Pošto se u zadnje vrijeme osjećam jako moćno u seksualnom pogledu, vjerojatno bi da se malo više potrudim ta ljubav bila ostvarljivija na ljestvici ostvarljivosti, ali.. pa ne znam.. simpa mi je ova patnja. No, vi sad ne gledajte... ide refren moje balade... OPUZORENJE: ovo nije smiješno! Ne čitaj! I još jednom.. Ovo nije napisao alter ego nego ja! EOD

***

mudrac je napisao
da moguća je ljubav,
i najčišća, 
bez posjedovanja.

da, sloboda je slatka, mala
u tvom oku plavom.
i kad ti tijelo glumi
misli su ti sa mnom.
i kad te nemam
ipak volim te
kradom

***

Bijo sam danas na utakmici. Tekmi. Igrali su klubovi. Počela nam liga. Dali su golova! A jedan čiko je vikao "Jebem vam mater!" Možda je i njemu bilo hladno kao i meni, pa je mislijo da su šefovi igrališta trebali upaliti grijanje. Ili bar dati ljudima rakije da piju. A ko mu kriv šta si nije ponjeo! Ko neki! Neki ljudi su pili rakiju. I smijali se. I vikali "Sudac pederu!". Onda je jedan drugom čiki objasnijo kako je ušvercao rakiju. "Evo mi peckali i onda rekli očemo na utakmicu! I rekli ajmo. I ja ošo po moje klince. Oni će nam trebat da nam rakiju unesu. I klinci ufuralil niko ih nije ništ pito!". "Ha, ha. Daj sad malo i meni!", kaže onaj drugi. Kad su se već nacugali počeli su svati šiptara sa špicama i vikat "Ej, stari jel imaš sa šunkom? Ove obične uopće nisu više zanimljive!". Na to su se drugi ljudi smijali. A meni nije bilo smješno, jer znam da se ne prave špice sa šunkom.

Onda se jedan dio igrališta zapalio pa se dimio. I trčali su vatrogasci i hvatali vatru u ruke. Jedno djete je vikalo "Baci im to nazad jebo im ja mater!".

Neki ljudi su mislili da je koncert pa su stalno pijevali. Oni uopće nisu mislili da je utakmica. Ne znam jesu li se to dogovorili, ali svi koji su mislili da je koncert su stajali skupa, a svi drugi, što su zapravo znali da je utakmica, su sjedili posvuda. Sva sreća jako puno ljudi je znalo da je to utakmica pa su šutili i gledali. Neki su i vikali "Cigani, cigani!" iako nisam vidio da ima cigana na igralištu. Možda su nekome ukrali novčanik. Sa novcem. Ali sve i da jesu mislim da ih je policija brzo pohvatala, jer vidio sam da su to policajci koji su u formi. I imaju one štitnike na koljenima i laktovima i kacige, pa mogu hvatati cigane na rolama. Tako su brži. Njima ni jedan cigan ne može pobijeći.

Poslije utakmice ljudi su pišali po tribinama. Izvana. Valjda se nekima nije jako svidjela utakmica, pa su tako protestirali. Meni je bilo dobro, pa nisam htjeo pišati po svom klubu. Jedino što me usne peku od špica, jer je čika šiptar stavio previše soli na njih.

Navečer je već bio mrak, a utakmica je počela po danu. Zahladilo je pa mi je bilo hladno. Sad se grijem. I gledam golove na televizoru, jer nisam ništa vidio kad su svi oko mene skakali, baš svaki put kad je bio gol.

From previous episode: Drkanje, drkanje, drkanje, drkanje.. you got the point.

Poslije 7 sati me potjeralo srat. U zadnje vrijeme imam naviku na WC ponijeti sa sobom laptop. I tako sjednem ja, raskomotim se, upalim komp, stavim ga na korpu za prljavi veš ispred sebe (taman odlično paše) i pustim.... a što si mislio da pustim? Svetu Misu u divx-u? Pa pornić, jebiga. I naravno, opet mi kurac hard, ko kapitalizam.I da ne duljim, svršim ja još jednom.

Taman pogledah dnevnik kad zvoni telefon. Zove frend, ajmo van, dolazi za pola sata. Spremim se ja za pet minuta i što sad? Da pušim, zapalio bih cigaretu i na miru pogledao što ima na teveu, ali klinac. Opet ja joystick u ruke, pred kompjuter. Taman mi je ostala još jedna scena jebanja u onom porniću. Opet je bilo rutinski, nisam puno ni svršio. Još sam ga i čekao.

Vani dosadno, boli glava. A i nešto sam umoran, malo mi se spava. Primjećujem otežano mokrenje, da se stručno izrazim, nešto pecka. Kažem sebi, e Horvate stvarno si pretjerao. Kad dođeš kući, ravno na spavanje. Misliš da sam otišao spavati?

Legao ja u krevet kad ono na tv-u, neka inozemna TV, pornić. Meki. A jebiga i to je nešto. Ko don Quijote izvadim ja svoju vjetrenjaču i u borbu. Uh, dugo je trajalo, ali pobjedio sam. Sad je već gadno. Ne znam spava li mi se ili me to iz čista mira počinje boliti glava. Ajd pogledat ću još malo pornića pa možda prođe. No, opet me uhvatili na staru foru - dvije ženske. Znam da glume, mamicu im njihovu, ali dobro im ide. I... pa naravno... izdrkao sam još jednom. Mlohavog, ali nek se svrši, jebeš ti to. Sad već gadno boli. I kurac i glava. Odem ja pišati, a ono tuš tehnika. Štrca na sve strane. Ugasim svjetla, tv, pokrijem se i pomislim, ah konačno ću zaspati. Kad neko svjetlo eruptira kroz prozor. Tako jako da nisam mogao gledati. Odjednom još jači bljesak!

Kad sam otvorio oči, shvatio sam da više nisam u svojoj sobi. Ležao sam na stolu, u mene su bila uperena svjetla. Kao u operacijskoj sali. Oko stola su stajali Hitler, Einstein, Marija Antoaneta, Tonko, Nostradamus, Jurij Gagarin, Lajka, ovca Dolly i Mladen Burnać.
- Što je ovo, tko ste vi. Gdje sam? - procjedio sam kroz zube.
- Mi smo stanovnici planeta Andvomeda. Indigo djeca. Uzeli smo ova obličja da te ne uplašimo - rekao je Burnać. On je izgleda bio glavni jer ga je Hitler nešto poprijeko pogledao, ali nije smio ništa reći.
- Vadimo ekspevimente na planetu Zemlji. Sad ćeš nam pomoći - dodao je.
- K-k-k-kako? - unatoč njegovoj smješnoj faci, nije mi bilo do smijeha.
- Jednostavno je. Ovalno će te zadovoljavati Sevevina. Ako ti se digne - ubit ćemo te. Ako ne, naš ekspeviment je zavvšio. Imat ćemo sve potvebne infovmacije. Moći ćemo pustiti vas Zemljane na naš planet, bez stvaha da ćete nam izjebat žene - objasnio je.
- Vau - rekla je Lajka.
- Eh, da - nadovezao se Burnać - poslije Sevevine, ovalni seks pvužit će ti Vesna Pusić i Ingvid Antičević - Mavinović. - i ne smij se dok ti pvičam!
- Oprostite gosn. Mladene, neću - laknulo mi je.
***
Probudio sam se tog jutra sav sretan. Ništa se nisam sjećao, sve do neki dan. Uh, za dlaku sam izbjegao smrt. Ingrid je tako dobro pušila. Ali, rekao sam vam na početku da ću vam pričati kako sam ZAMALO poginuo.

R.I.P.

Danas ću vam pričati o vremenu kada sam zamalo umro.

Počet ću omiljenom blogerskom uvodnom rečenicom: "Ujutro sam se probudio". Vani je padao prokleti snijeg, a u krevetu je bilo tako toplo. Mislio sam taj dan preležati. Hm.. muškarcima je testosteron ujutro na visokoj razini. Palo mi je na pamet dok sam napipavao ispod deke ne bi li našao daljinac, a u rukama mi je završio dignuti kurac. Rekoh ja što ću, ne mogu sad takav šetat po kući. Izvadio sam ga van i počeo drkati. Jutarnji TV program uopće mi nije bio od pomoći. No, zatvorio sam oči i prisjetio se nedavne scene seksa s jednom studenticom. Ja iza, ona na koljenima i udri. Gore, dolje, gore, dolje, sporije, brže i nakon desetak minuta bilo je gotovo. Valjda, desetak. Jer kad drkaš, misli su ti u drugoj dimenziji, a vrijeme ne postoji. Nisam jednom zakasnio na bus, u školu, na posao zbog tog višeg zakona.

Ajde, nekako sam ustao iz kreveta. Da me nije potjeralo pišat, još bi se izležavao. A gdje je sperma pitate se. E nek to ostane tajna. Zasad. Aha.
Nešto sam pojeo i vratio se u sobu. Ajd, rekoh, idem prije nego što krenem na posao provjerit mail. Dialing, password... bla bla...outlook... Ajd kad sam već na internetu da pogledam šta mi rade moji voajeri. Ooo, vidi evo Michelle ima nove fotke, a evo i Vanessa (talijanka) na odmoru u Hrvatskoj, gle što je dobra ova Jan... naravno, sad mi je opet mali skočio i što ću nego u ruke s njim. I tako klik, pa drk, klik pa drk.. opet ja svršio. Ajd reko, sad sam već pretjerao. Dvaput za dobro jutro, neću više. Otišao na posao, odradio što sam imao i krenuo kući.

Jebem ti snijeg. Jedva čekam da se uvučem u toplu sobu i malo odspavam. Obožavam leći popodne.

Presvukao se ja u kućne stvari. Najeo se i krenuo malo zaleći. Pola sata. Neću duže. Ali ne da vrag mira. Sjetio se ja DVD-a s pornićima. Ima ih desetak na disku. Ma mora bit neki da nisam pogledao. Ajd da provjerim. I nađem ga. Gle dobre cure. Što je ovo? Opet se digao. A jebiga. Ajde kurac van idemo ispočetka. Dobra neka scena.. 5 minuta, 10, 20, 30... i baš sam dobro svršio. Špricalo je kao da mi je prvi put danas. Zaspao sam kao beba.

Probudio sam se nakon pola sata. Baš svjež. Hm.. što bi sad mogao.. Pa ajd recimo učit ću. Aha.. kako da ne. Pa hoću. Evo, bio je dobar onaj pornić, ajd pogledam još jednu scenu i onda počinjem učiti. Ajd može. Druga scena, dva tipa i jedna cura.... ništ posebno, ali kita se digla. Ovo je bilo onako rutinski. U jebote gle odmah sljedeća scena je dvije cure. Uh što su dobre.. Ajd još na njih. Eee, ali sad je već malo teže... U glavi mi se diže, ali u stvarnosti ne... a ove taman skinule sve sebe i krenule s lizanjem. Ma ko ga jebe, izdrkat ću i s ovako mlitavim. I udri ja brže bolje, drž, nedaj i napatio se ja, ali svršio sam... E sad bi stvarno bilo dosta! Gle već je 7 sati. Ko će sad učiti. Idem malo jesti, već se slabo osjećam.

Nastavak slijedi...

UPOZORENJE: Ovo su slike hrvatskih srednjoškolaca, učenika ekonomske škole, uslikane tijekom velikog odmora. Imeđu blok sata daktilografije.

http://www.siliconefreak.com/my_silicone_heroes.htm

Big cock. Tipovi su presmiješni. Evo Nevene Ciganoviću novih mjesta na koja možeš utrpati silikon.

R.I.P.

Nisam danas htio dvaput pisati.. ali na neke provokacije moram odgovoriti. Bit će to u smirenom tonu. Ne kao Bhaal.

Kao što ste vidjeli dobio sam krasan komentar:

1. Ja tebe zamišljam...
Upravo ovaj dio govori o glavnoj preokupaciji nesretnog blogera. Što je Ivaniševiću Wimbledon, Mirku Filipoviću Fedor, Severini muž, Mladenu Burnaću hit, to je posjetitelju Ivan Horvat. Izvor frustracija, motivacije, akcije i reakcije.

2...kao prištavog...
Nemam problema sa prištevima još od puberteta. Doduše ni onda me nisu patili, kao neke moje vršnjake. Dakle -1 bod.

3...overweight...
E sad, ovo je tema za diskutiranje. Tebi koji nemaš pojma o tome što je postotak tjelesne masti, koji ne poznaješ osnovne tjelesne funcije, ništa o glikemičkom indeksu hrane, inzulinskom indeksu, kombinaciji pojedinih makronutrijenata, a za sport si čuo kad si prvi put zalutao u sportski odjel neke robne kuće, ja ću teško objasniti što je idealna tjelesna težina. Reći ćeš, pa to je ono, koliko cm imaš - makneš jedinicu i toliko kg.. Pa ajde nek ti bude. Samo ću reći da imam 95 kg sa 10%BF na 190 cm, što vjeruj, izgleda jako dobro.

4...tridesetogodišnjaka, potpuno nesocijaliziranog...
Ove dvije insinucacije ću pobiti odjednom.. Kasno je za raščlanjivanje na preproste faktore. Dakle, godine nisu važne. Recimo samo da nisam tridesetogodišnjak. A što se socijalizacije tiče... Eh.. to je duga priča. Ali ne mogu pobjeći od toga da se i u najvećem društvu nekad osjetim usamljen. To nam je svima problem. Tu neću lagati. Ali, čitav dan sam u kontaktu sa ljudima, tako da ne mogu reći da sam nekakav antisocijalan tip. Pa uostalom posao mi je takav da se družim sa ljudima. A ljudi s kojima se družim me vole zbog toga što se s njima družim. Ne vidim bitna nedostatak socijalne kompontente u tome.

5...kui'š ono...
Ovakav riječnik je odličan argument na mojoj strani. No comment. (Kuiš sad razbu)

6...osoba nez ikakvog života, osim blogerskog...
Ovog sam se dotakao pod točkom 4. Dakle ne želim dalje o ovome. 

7...Virtualna stvarnost ipak nije stvarnost, zar ne?
Ovisi u kojoj mjeri si frustriran njome. Meni je ok, sve dok me zabavlja. Kad budem producirao ovakve komentare kao ti, onda ću se zabrinuti.

Pozdrav šupak.

 

Zaratilo se u Međuzemlju. Vrijeme je da se to riješi. Mi vilenjaci spremni smo oprostiti vama čudovištima, orcima i ostalim sranjima (giljo, sero...) vaša nadobudna naklapanja. Ipak, oni koji čitaju imaju dovoljno dasaka u glavi da razlikuju dobronamjernu kritiku od laveža anemičnih pasa, pa kako god okreneš (jel ovo kršenje copyrighta?) na kraju ste vi izvukli deblji kraj. Utjerana vam je deblja batina. Oni koji su ostali sa strane, svoju će porciju dobiti kasnije, kao i oni što su se javljali sa blog.hr da žele da se i po njima serucka. Oh ljudska gluposti, što se ko sjenka vučeš za nekima od nas (neću ih besplatno reklamirati kao oni mene), odjebi. Toliko.

Nego, mogao bih s vama podjeliti priču koja mi je dolepršala u misli kad sam umočio kolač, točnije pitu od jabuka, u votkicu. Dalmatino, jelte.

Bila je to sredina listopada, kiše jesenje još su nam padale po glavama. Te je subote, doduše bilo suho. Dogovor je bio da Marko vozi, nek se ostatak ekipe naloče. Njegov stari Opel Kadet istrpio je već nekoliko takvih okupljanja. Još nikad nije zakazao. Marko je odlučio da ovo pijanstvo neće proći bez njegovog sudjelovanja. Za takve prilike vozio je do grada posebnom rutom, koju je iz slične nužde otkrio i uspješno koristio još od prošle godine. Na ulazu u grad skrenuo bi prema rijeci, dovezao do nasipa, kojim se dalje mogao približiti na kilometar od svih birtija koje smo posjećivali. Taj kilometar nije bilo teško prehodati. Sve da se izjebe milicija.
U kadeta se natrpalo nas šest. Dva naprijed, dva nazad, dva u fetalni položaj...negdje na pola puta između naprijed i nazad... Bili smo teški pa blato nije predstavljalo probleme. Uz sila puta masa jednako ubrzanje nismo upali ni u jednu kaljužu, ali i sve da jesmo bilo je radne snage za guranje... Malo smo se zasrali dok smo izlazili, ipak je zemlja bila natopljena od kiša ranijih dana. Vodostaj je također poprilično skočio.
- Ej ti, povuci ručnu, da ne bi bilo nisam znao - upozorio sam slabije inteligentnog Marka da je ostavio auto na nizbrdici.
- Jesam. Neće on nikuda ne boj se.
Vani - teška zajebancija. Alkohol, cure, pare... bilo je svega. Sreo sam staru školsku kolegicu Karlu i brzo smo našli zajednički jezik. Nepisano pravilo u društvu je da se ključevi od auta u takvim situacijama daju bez pogovora. Marko ga se pridržao. Pripit ja, pijana ona, doteturali smo do Kadeta, sjeli unutra. Ja na vozačevo sjedalo ona na suvozačevo. Uvijek je Karla bila otvorena, pa joj niti sada nije trebalo puno da baci karte na stol.
- Pušila bi ti. - šapnula je.
- To mala - pomislio sam. Obožavam kad bez puno truda zaslužim ovakve stvari.
Otkopčao sam hlače, a kita mi je iskočila kao katapultirana. Uzela ga je rukom i stavila u topla usta. Tražila je najudobniji položaj. Kleknula je do mene i cijelog ga zaslinila. Jednom rukom ga je drkala, a drugom se poduprla negdje. Nagnuo sam glavu unazad i otplovio. Kroz poluotvorene oči gledao sam zvijezde kako se kreću.
- Hmm.. tako nešto nisam još doživio - prošlo mi je glavom.
Ubrzavala je ritam, auto se tresao, bio sam pred svršavanjem....
Odjednom je zahladilo. Otvorio sam oči i shvatio zašto su se zvijezde micale.
Voda je počela ulaziti preko pragova, auto je otklizao u rijeku. Sad mi je bilo jasno gdje je stavila drugu ruku. Na ručnu! Jedva smo se izvukli iz jebenog Titanica. Stajali smo na obali, mokri do guzice i gledali kako tone.
Otad se više ne pokušavam seksati u autu.

Kaže luda "Nisi smio ostarjeti dok se ne opametiš!". Nije mi bilo jasno što to znači, ali sada znam. LOL.
Inače, beta zračenje je struja beta čestica. Beta zračenje može izazvati opekotine na koži, a zaštitu od njega pruža već i tanka metalna folija. Međutim, beta zračenje postaje jako štetno ako se unese u tijelo hranom ili pićem.
No, to nema nimalo veze s onim što sam htio kazati. Dok sam se ja jučer provodio vidim da se ovdje vodio rat. Čujem da me spominju na nekom blogu, ali kažu da ne znaju jezik kojim pričam. Eh, evo napravio sam mali slikovni riječnik da olakšam prevođenje. Svi koji želite znati što se zapravo krije iza pojma Pika-pikachuu i ostalih varijacija na temu možete kliknuti na sliku da se poveća. Mislim da neće biti problema, jer je riječnik optimiziran za početnike. Ono, for dummies. Mislim da ni Putnik neće imati problema sa odgonetanjem. (btw. hvala na uvrštavanju u listu ;))

A pošto sam našao inspiracije, napisao sam pjesmu. Ustvari to je tribute to Majke, sa primjesama remakea. Ma evo.. Mislim da će vam se svidjeti. Uživajte. Pjesma se zove Pika pika.

Pika Pika

A mene ne zanima to o čemu se pričaaa,
a mene ne zanima to što se događaaa,
jer uvijek sam bio seraphim
i svakog gledao u pišu,
ne želim razmišljati o novom pikachu!
želim razmišljati o pikachu!
O pikachu!
Mene ne možeš karati,
mene ne možeš pikachu,
mene ne može ni zaboliti,
a možeš mi samo kakati jeaah.

I seraphim you!

He he. Idem van s jednom curom. Malom, slatkom jednom. Samo se javljam da vam napravim zazubice. Posebno putniku, koji mi je sinoć na chatu priznao da bi malo za razliku od svoje dosadašnje prakse htio probati kako je to sa ženama (suprotnog spola naravno). Nisam znao kako da mu pomognem pa vas ekipo molim da, ako osjećate potrebu, ostavite pokoji savjet za njega jadnog u komentarima. Ali, razumijem ga... Sad je izbila ta afera sa popisom i sve to.. Shrvan je dečko. Putnik ne daj se! Bit će bolje dragi! (pazi ovo! Fred Durst sex video porn mobile cell phone three lektira lektire škole osnovne i srednje minutes)
Nemam baš vremena za pisanje, imam dogovor u 7, pa da ne zakasnim. He he. He he.
He he.
He.

Seraphime, seraphime, bogu da se pomolim.... eeejjjj đurđevdaaan jeee.... a ja nisam... seraphime... joooooj

Zašto parafraziram Howarda Sterna? Pa čini se da je svojom izjavom postavio četvrti zakon termodinamike, koji je primjenjiv u puno većem spektru nego što se može naslutiti. Prije nego nastavimo, važno je zapamtiti da je Zimmermann-Reinhardtov reagens  smjesa manganova(II) sulfata, sumporne i fosforne kiseline. Služi za spriječavanje oksidacije kloridnog iona kod titracije željezova(II) iona otopinom permanganata. Got it nerds? Što sam ono htio reći. Eh da, lezbijke. Koliko sam skužio najbrži put do cool liste (ovdje i na haeru) je deklariranje. Deklariraš se, napišeš da imaš curu, da se ševite, da muški nemaju pojma i nikad neće moći zadovoljiti ženu kao što to žena može, bla bla...  i evo te. Toliko si cool, da freonom počinješ zagađivati atmosferu.
I što sad pitate se. Pa sad - odlučio sam postati lezbijka. Mislim da imam predispozicije. Ličim na muško, volim žene i... i... i još nešto što se sad ne mogu sjetiti, ali nije ni bitno. Uglavnom od sad je Ivan Horvat lezbijka.
Da se uvjerite u istinitost moje spolne orjentacije napisat ću pjesmu koja to potvrđuje. Svaka sličnost sa sličnim sličnostima je slična, ali ne i sličica. Pjesma se zove Danas.

Danas

Hodale smo ja i draga, ulicama sjajnim
za ruku me držala, pljugu sam pljugala
Neki žgoljo ju je gledao, ljubomorna sam postala
"Što je pičkice, što je gledaš, oš da te razbijem"
Ona je moja cura, volim je
braniti

Poslije smo otišle u sobu, tamo smo se dirkale
Imamo i dildače, ona mi se predala
Sva je treperila
Još dugo poslije sam ju gledala
Gutljaj rakije otpila, kutiju cigareta popušila
Na ruci tetovirala njeno ime
tintom i iglom
krv se slila niz moje kožne hlače
i kaubojke.
Sva sreća što sam ćelava pa ne moram prati kosu večeras. Kao druge žene što vole muškarce.
Danas je bio sexy lesbian day.

R.I.P.

Nahranio sam svoj ego. Nakon lošeg izlaska, neproduktivnog reklo bi se, odlučio sam sam svijetu pokazati intelektualnu nadmoć. Pristupio sam metodi barenje na iskonu. Već je prokušana, testirana i korištena u više navrata, te nije nepoznanica.
Dakle nakon utipkavanja nadimka u vidu muškog imena od četiri slova (dokazano privlači velik broj osoba xx kromosoma), te korespondirajućeg broja godina čekao sam aproksimativno 10 minuta (koje sam kvalitetno iskoristio čitajući i recenzirajući za sebe blogove) do javljanja Žrtve Žene.
Pošto iskon ne podržava copy/paste metodu snimanja loga, ne mogu vam otkriti pojedinosti, a sad vidim i da je prekasno da ulazim u detalje, reći ću samo u par kratkih crtica.
- crtica prva
- crtica druga
- crtica treća
- crtica četvrta
- crtica peta
Kao što se vidi iz priloženog proces barenja završio je mojom pobjedom. Naravno veliku je ulogu igrala i slika u odgovarajućoj pozi, nakon koje je xx jedinka oduševljeno komentirala boju mojih očiju i tražila broj mobitela radi dogovora o daljnjem javljanju.
Kažem, kasno je i sad mi se spava... ali za drugi put ću se bolje pripremiti. Bit će i screenshotova mamicu im njihovu kad ne daju logove da se kopiraju.

Lijepo spavajte braćo Karamazovi.

R.I.P.

Samo da raščistimo. Nakon komentara Dannya i nekog neregistriranog shvatio sam da zapravo prijetnja smrću nije upućena meni. Lakše se diše. Ali koliko sam shvatio sada je riječ o prijetnji još većih razmjera. 

Ovako nekako: Židovi i Skinheadsi su se udružili sa onim dijelom pedera koji je izbrisan sa liste i sada žele uništiti sve ove koji su ostali na listi? Jel tako?

A možda je u igri i ova verzija: Neonacisti i Liberali će na trgu Bana Jelačića organizirati mirni prosvjed protiv pušenja marihuane? Jel to?

Premda zvuči najnevjerojatnije ja osobno ipak mislim da je ovo u pitanju: Nives Celzijus će zajedno sa Skinheadsima i crncima snimati porniće i onda će židovi to prodavati na crno, te pederima davati poseban popust! Ta poruka je sigurno ovo značila. Čekaj, zaboravio sam bušmane. Bušmani će u cijeloj toj uroti, zajedno sa djelom kineza iz zabačenih krajeva Kine prosvjedovati na splitskoj rivi protiv izručenja Ante Gotovine u Haag. A pjevat će im Metallica. Thompsonove pjesme. Na akustičnoj gitari. Sa dervišima.

Kao i sve popularne osobe, danas sam zaprimio prve prijetnje smrću. Drago mi je zbog toga. To je znak da sam se infiltrirao u hrvatsku elitu. Kad ti prijete smrću onda si važan. I guess.

To me čisto oduševilo. A dragi gospodin Samobor 88 se pobrinuo da tri puta napiše istu prijetnju. Da mi slučajno ne promakne. Kako slatko. Baš gay.

Evo dragi moji homići, olakšat ću vam posao kroz kratki vodić za vas metroseksualce, kojeg ćemo nazvati "Kako ubiti Ivana Horvata u par lakih koraka... for Hommies".

1. Prvi korak je najvažniji. Treba odrediti nastambu Ivana Horvata, te njegov pravi identitet. Ivan Horvat obitava u Hrvatskoj. Hrani se hranom. Pari se sa ženama suprotnog spola. Pokušajte u ht imeniku upisati Ivan Horvat da suzite izbor. Kasnije ćete ga lako prepoznati. On je u biti najzgodniji od svih izlistanih Ivana Horvata.

2. Nakon što ste identificirali potencijalnu metu pristupite organiziranju assasin teama. Znači, okupite potrebnu količinu tetkica za smaknuće homoseksulanog public enemyja. Say.. desetak će vas biti dovoljno.

3. Nazovite dečka što voli šnjofati čarape. Neka prati Horvata nekoliko dana i zapamti miris njegovih feromona. Ono što je najvažnije od ovog koraka pa nadalje je paziti da se jedna od vas ne zaljubi, jer kako sam već spomenuo Horvat je izrazito zgodan, sportski tip, pazi na sebe i velika je mogućnost da akcija propadne zbog njegovog neodoljivog pogleda, ali i drugih vještina koje koristi u osvajanju jedinki sa xx kromosomima.

4. a) Ovdje ćete pristupiti izvođenju pripremljene akcije pod kodnim nazivom "Crkni pederomrzitelju i linkaču na listu gayeva". Pet feminiziranih homića neka se preruši u žene, a pet macho homića (ako uspijete naći takve, a da vas ne prebiju) neka im budu dečki. Sparite se nasumičnim odabirom. Pođite na mjesto gdje Horvat izlazi. Plešite na plesnom podiju da ne izgledate sumnjivo. Dečko koji šnjofa, u daljnjem tekstu Šnjofalo, neka se pripremi da signalizira kad osjeti Horvata u blizini.

4. b) Na dolazak Horvata reagirajte ludim plesom i ciktanjem na techno pjesmice. Navedite ga da vam se pridruži u plesu. Kažem, ne zaboravite, bez zaljubljivanja. No, neki od vas ipak neće moći odoljeti, pa budite spremni na gubitke u ljudstvu. Pripremite B plan. Dakle, kad Horvat u stilu Johna Travolte, svog imenjaka zagospodari plesnim podijem, okružite ga i šapnite mu "Crkni Horvate". On neće znati o čemu je riječ, pa iskoristite element iznenađenja i počnite ga šamarati i štipkati - do smrti. Pazite. Horvat je snažan i pokušat će se oduprijeti. Ponesite rukavice kojima ćete ga moći također šamarati. Izvikujte "Marš Horvate, Samobor 88 ti je najavio da ćemo te ubiti, a mi te sad ubijamo. Ti gadu jedan homofobistički. Usmrtit ćemo te sada! Fuj, odvratan si". Ponavljajte mantru uz istovremeno štipkanje i ciktanje do Horvatove smrti.

Eto homići moji. Nadam se da sam vam pomogao. Dolje Horvat! Dolje hetero! Crkni smrade! Pišo za sve!

R.I.P.

Tko radi taj griješi. Proletilo mi je glavom kad sam uzeo čitati Hemingwayevog Starca i more. Pa Erneste, jebemu, zašto lažeš ljudima. Razumijem pjesničku slobodu ostale pizdarije, ali nije tako bilo. Pitate se kako Horvat sad to zna. E pa kako ne bi znao. Ja sam dječak iz priče! Po meni je stari Ernest napisao taj svoj poznati blog. Ali neću mu uzeti za zlo, nego ću vam ispričati kako je to zaista bilo. Da bi lakše shvatili pisat ću u formi scenarija za film. Pa tko zna, možda netko jednom snimi ovu moju pravu verziju.

Dakle, glavne uloge:
Starac - Rene Bitorajac (jer se rimuje)
dječak - Ivan Horvat (to sam ja, ja ću to najbolje odglumiti jer znam što je zapravo bilo)
velika riba - Neven Ciganović (ima usne, a škrge može ubaciti kod Glumičića, vjerujem da će mu dati popust)
te režija: 
Denis Latin (da se ne cenzurira slučajno na kraju)

Uvodna špica
Uloge...
Ime filma..
Crni ekran se pretapa u plavo nebo, kamera se spušta sa neba na more. U daljini se vidi sitan brodić. More je mirno. Sunce peče.

(Krupni kadar starčevo naborano lice)
- Ej mali, di su one srdele od jučer?
(polukrupni kadar, unezvjereni dječak)
- Nema stari. Sve si proždro.
(bočni kut, vidi se čamac i dvije osobe na svakom kraju čamca po jedna. starac obučen u bijele hlače, bez majice. dječak u kratkim hlačama. starac zabacuje udicu)
- A u pičku materinu sad moram još nahvatat. A jel ostalo što rakijetine?
- Nije. Ja popio ono malo na dnu što si ostavio.
- Ma ko ga jebe, bar je tulum bio dobar
(oba u smijeh)
- Nego, reci mali, kako se osjećaš?
- Dobro je. Ne boli više.
(zamišljen pogled u daljinu)
- Ej što je sad ovo? Gle vuče mamicu joj...
- Jel trebaš pomoć?
- Pripremi toljagu!
(fade to black. natpis "5 sati kasnije". fade to starčevo znojem obliveno lice)
- E ribo, ribo, kad te izvučem najebala si. Ne smijem iznevjeriti sama sebe i podleći ovakvoj ribi. Izmolit ću sto očenaša ako je izvučem!
(dječak)
- Ajd stari zajebi ribu. Idemo kući. Dečki nas čekaju. Kažu da su zvali ekipu s nekakvog popisa pa ćemo se dobro zabavit!
- Ma strpi se sekundu, sad ću je ja!
(starac počinje namotavati silk, riba se komeša u neposrednoj blizini čamca)
- Sad je, sad je! Udri toljagom mali!
- Buć, buć, buć.. Evo jesam, vuci, vuci!!!
(riba na izmaku snaga popušta, starac je uvlači u čamac)
- Vidi je što je gadna. Udri je još dva tri puta!
(dječak udara, a silikon se razljeva po čamcu)
- Dobro, dječače, nek ostane malo živa. Sad ću ti nešto pokazati, što sam u JNA naučio.
(starac vadi kitu dužine 17 cm u erekciji i gura ribi u usta)
- Aa. Jesi vidio? To ti je biznis.
- Daj da ja probam.
- Ne može... Ostavi prvo mene.
(riba se iznenada osvjesti)
- Oh, čiko što mi to radite - frflja.
- Kako ste to obučeni. Takve hlače već se ne nose dvije sezone. A ti mali, počešljan si kao beba zvečka! Sram vas bilo. Ne dam da me takvi nemetroseksualci diraju. Vi ste ribaroseksualci, najodvratnija vrsta moguća. Fuj!
- Mali, de onu toljagu molim te.
(starac udara)
- Šuti i puši, glupa ribetino!
(Tup, tup, tup, riba postaje poslušna, u stilu cure s Kozjaka)
(fade to black. natpis "pola sata kasnije". fade to sunčano nebo. kamera zumira u čamac. starac iscrpljen spava. dječak miluje ribu)
- O ribice slatka, tako si lijepa. Sad ću te ja spasiti.
(baca ribu u more. Riba potone. Starca probudi bljuć)
- Oh ne budalo mala. Bacio si moj život. Moja borba bila je uzaludna. Ne.. Sad ćeš platiti! Skidaj gaće!
- Skidaj gaće ti!
- Ja ne nosim gaće, to bi trebao znati!
- Sad ću da te karam, Bobo!
- Neeee..
(kamera se udaljava... sumrak... čuju se uzdasi iz čamca)
odjavna špica...

P.S. A što se srpskih srednjoškoljki tiče.. ništa posebno. Pa toga je bilo i kod mene, samo što u naše doba nije bilo digitalnih fotića da se to ovjekovječi. Ej, da je bilo.... pa gdje bi im bio kraj. Ali, kažem, ništa posebno.

R.I.P.

Što reći. Od jučer tisuću posjeta. Hvala, hvala... Evo da se odužim... ;)

news:cuvsq0$7cp$1@ls219.htnet.hr

hint: upali Outlook Express i klikni na link

R.I.P.

Ja se zovem Horvat Ivan, iz plemena drevnih Bloga
Što za ljubav glavu gube i umiru kada ljube.

Amaterka Mančić Suza proslavi me i na googleu
Još da imam derpe popis rušio bi sve rekorde.

Nedavno se i zaljubih, manje sretno više sjetno
Sad sa vama djelim sve, al tugu čuvam za sebe.

Možda pjesma poznata ti zvuči, čitatelju ti ne brini
stihovi što slijede, neće biti ni gorći ni ljući.

Patetikom ciljanom gađat ću vas sada ja
iz ovog dvostruko nerimovanog slučajnosterca.

Ko Seraphim, majčin sin, u crno ću se zavit
Na vjetru vijorit, sa susjedima mačke ganjat.

Spomenut ću sada svima ime koje zapamtite
Jurica Prdec drag je dečko i svakako ga posjetite.

A kad bodove mojGblog za nagradu pokušate
zamjenit uspjet nećeš, jer pušiš rođo nema niš na lageru.

Moš dobit šautboks, čudna kutijica i bez smisla
jer koji kurac onda komentari služe, na blože.

Serveri, sve krasni dečki, admini, kako si već tepaju
Oko popisa posla imaju pa nas opsluživat ne stignu.

No, unatoč svemu, bolje je ovdje neg na blog haeru
Zašto, pojma nemam, tako kaže raja, poliži mi banderu.

Po žurnalskim tekstovima svršavaju, rado se slikaju
ipak, ne više kuna na žiro računa od rabinovića imaju.

Kad kod svršavanja smo već, keš pičke imaju riječ
Dobra mi je rima, kvarit neću, ostatak stiha ispod stavit ću.

Dakle nejebica im je glavna fora, ni pušenja nema
tek masturbiranje, što bi rekli drkanje, dozvoljena je tema.

Promiskuitetnost ne stanuje ovdje loša je to forma zadatka
ja sam mogo organizirat tko neće potrošit miljun maraka.

Normalno nitko, jer, ruku na srce nitko ih ovdje nema
Tako nemoš tražit da se ne jebu oni koji se inače ne jebu.

Ovo gore nije rima, ali kad dođe plima bit će rima
jer će pišo svejedno dobit svoje, na internetu free sex download ima.

Kod vas žena to je, kažu drugačije, teško mi je pojmit
Ne pale vas slike, *.avi, *.mpeg, nego pravog želite dobit.

No, ne kužim se u te stvari, pa svog starog druga
Seraphima molim da mi objasni kakva je to sad tuga.

S takvom spikom ne treba mu afrodizijak, viagra za žene
Već njegova pojava, kod suprotnog spola priziva među nogama trenje.

Uredništvo sjajno u svoj izbor dodalo je blogova vrlo
lezbijka goddes priča rado kako joj prijateljica svrši u ... ruku.

Zanimljivo zvuči na neviđeno jako, klincima mladim i priče radi
Al u stvarnosti, zaista vam kažem, gaborke su lezbe, muka i jadi.

Često veći mačo tipovi, nego mačo tipovi themself
Još im samo kita fali, da ne moraju ujutro oči trljati.

Onda ona mala što sapunice piše, ime joj ne znam jer na klistir liče
Za nju komentara posebnog nemam, nek se jebe kad voli.

Svoje gusle nakratko sad ću spremit, idem i ja malo mastrubirat
jer kako drukčije nazvat, ovo loših blogova čitanje.

Znam. "I loša reklama je dobra reklama" - rekao bi moj prijatelj Don Quijote u svojoj trećoj metafizičkoj inkarnaciji. Ali dopustite dragi moj Sancho, da ipak upotrebim taj nadnaravni stručak u borbi protiv vjetrenjača.

Pazi kume, ne pokazuj što imadeš, zbori MANJE NEGO ZNADEŠ, mudro svaki glas prosuđuj, slušaj mene pa ćemo se malo zajebavat. Koja tragedija.

Moji vjerni posjetitelji, primjetili ste sa desne strane ovog portala da je pokrenuta revolucija. Iako je na drugome mjestu osvrnuo bi se na nju prvu. Akcija BOLI TE! usmjerena je na bojkot TV GLASANJA. Drugim riječima - KOG TO BOLI KURAC? Jebe mi se što je 70 % ljudi u latinici glasalo da su političar krivi što nam je loše. Jebe mi se što je nedjeljom u dva 96,34% ljudi reklo da HNS nije zločinačka organizacija. Jebe mi se tko će proći dalje u Piramidi. Dakle, kad ti postave neko premudro pitanje reci im BOLI TE! Ili budi njihov glasački zombi koji će brže bolje utipkati 3,66 kuna u njemački državni proračun, pa jebemu, zato imamo stožere političkih stranaka. Nek se oni time zajebavaju. Nek zovu. Još jednom, da ponovimo, akcija je u cilju bojkota TV Glasanja. (jedino priznam kad je nagrada u igri).

Drugo, draga Cordelia od Tobosa, želim prosvjetliti Seraphima. Kud su mu tekstovi tuga i očaj, sad je još i dizajn promjenio pa to tek na ništa ne liči. Želim da ga obasja božansko sunce estetike i dobrog ukusa. Dotad nek uživa u akciji "Seraphim sucks ass".

Slobodno distribuirajte. Pozdravlja vas Miki Grabar.

R.I.P.

P.S.
Der Schiedsrichter Robert Hoyzer hat zugegeben, Fußballspiele manipuliert zu haben. Auf die von ihm herbeigeführten Ergebnisse liefen Sportwetten. Von den Gewinnen profitierte auch der 25jährige. Er sagt, daß "viele andere Leute" verstrickt sind. Für den Deutschen Fußball-Bund ist dies der größte Skandal seit Jahrzehnten

Danke Deutschland, danke.

Evo malo random poljskih riječi za google: Wyzysk z seksem w tle

Wersja do druku

Jerzy Pawlas

Wyciskając z ziemniaków (surowiec do produkcji chipsów) 52 mln zł czystego zysku, można - w krajowej patologicznej rzeczywistości - pozwalać sobie na wszystko, "zjednywania" inspekcji pracy i wymiaru sprawiedliwości nie wyłączając. Kto szybko daje - dwa razy daje. Tak było w przypadku prywatyzacji zakładów Wedla - cieszących się tradycją i rentownością - ale jego wspaniałomyślni sprzedawcy nie zostali pociągnięci do odpowiedzialności za ten skandal. Skorzystał nabywca. Sprzedaż wedlowskich wyrobów oraz zwolnienia podatkowe umożliwiły koncernowi Pepsico - właściwie bez własnych nakładów - wzniesienie zakładu Frito Lay w Grodzisku Mazowieckim. Z kolei bezrobocie, jakie zafundowali polskiemu społeczeństwu reformatorzy gospodarki, pozwala inwestorowi na bezwzględne wykorzystywanie pracowników. W centrum Europy powstał skansen XIX-wiecznego kapitalizmu, gdzie - jak w podręcznikach ekonomii - człowiek człowiekowi wilkiem, a nadzorca - wszystkim. W sytuacji dramatycznego bezrobocia pracownicy pozostają pod ponurą presją utraty pracy. Zrobią wszystko, aby ją utrzymać. Nawet za cenę godności. Wykorzystywani, mobbingowani, molestowani nie poskarżą się pracodawcy, nie powiadomią organów ścigania. Pokrzywdzeni rzadko dochodzą swych praw. Droga do sprawiedliwości daleka, a świadkowie - obawiając się utraty pracy - nie chcą stawać w sądzie. Tym bardziej, że pracodawcy nie przebierają w środkach. Z zakładu Frito Lay w Grodzisku Mazowieckim zwolniono 8 pracownic, przekazując do ZUS informację, że przyczyną rozwiązania umowy o pracę było złodziejstwo. Tymczasem trzy z nich były molestowane, a inne zgodziły się świadczyć w sądzie. Mogą, oczywiście, wystąpić z powództwem cywilnym o zniesławienie, ale na to trzeba czasu i środków. Tymczasem dla nich najważniejszy jest powrót do pracy. Współczesny Germinal Maszyny kilkakrotnie przekraczają możliwości techniczne, jakie przewidział producent. Polscy technicy udoskonalają je, modernizują. Wydajność wzrasta kilkakrotnie. Także hałas (ponad sto decybeli) i temperatura. Pogarsza się mikroklimat (opary olejowe). Niemniej obsługa maszyn jest wciąż redukowana. Zatrudnieni pracują ponad siły (przekracza się normy wysiłku fizycznego). Ludziom puchną nadgarstki, doznają kontuzji. Nikomu jednak nie wolno usiąść. Jeżeli w danej chwili nie ma zajęcia (np. zatrzymano proces produkcyjny) musi robić cokolwiek - sprzątać, zamiatać. Pracuje się na zmiany, w dni powszednie i świąteczne. Na każdej zmianie ponad setka kobiet. Z racji procesów technologicznych (wysoka temperatura, zresztą notorycznie przekraczająca normę) w lekkiej odzieży. Kierownikami zmian są mężczyźni. Nadzorują produkcję, zachodzą do łazienek - czy pracownice nie palą tam papierosów. Europejskie normy zakazują pełnienia przez mężczyzn funkcji nadzorczych w kobiecej załodze, ale pełnomocnik rządu ds. równego statusu płci nie interesuje się tym problemem. Pracodawca wie, że mężczyźni będą bezwzględnie egzekwować wydajność od kobiecej załogi. Kierowników mianuje się spośród robotników. Nie wszyscy są odpowiednio przygotowani do tej funkcji. Tacy są najgorsi, bo chcą się wykazać. Także szybko dorobić - biorą wszystko na kredyt. Wtedy zrobią wszystko, byle utrzymać się na stanowisku. Na ścianie wisi regulamin, ale kierownicy mają zwyczaj instruować pracownice - nie czytajcie tego, to są głupoty. To nie dla was, wy macie tu tylko pracować. W myśl zasady - dziel i rządź, kierownicy wyróżniają część załogi. Są lepsi i gorsi. W konsekwencji skłóca się jednych z drugimi. Przywileje widać, gdy kobiety mdleją przy pracy. To się zdarza nie tylko z racji przemęczenia i wysokiej temperatury. Jeżeli pracuje się parę tygodni na nocną zmianę, człowiek traci poczucie czasu. Ma zaburzenia rytmu fizjologicznego. Więc gdy mdleją pracownice "uprzywilejowane", kierownicy wynoszą je do chłodnego pokoju, by tam cucić je troskliwie. Inne rzuca się na podłogę w stołówce. Tam mają dojść do siebie - i z powrotem do roboty. Jak na razie brutalna rzeczywistość hali produkcyjnej pozostaje poza zasięgiem najbardziej ambitnych reporterów śledczych. Na halę nie można niczego wnieść - poza obrączką na palcu. Przepisy i rzeczywistość Kierownicy otrzymali duże kompetencje, jednak nie potrafią ułożyć poprawnych stosunków z pracownikami. W sytuacjach konfliktowych to oni są winni. Lepiej zwolnić pracownika, niż wyjaśniać sprawę, wtedy o wszystkim dowiedziałaby się dyrekcja. Tak więc jeden drugiego kryje, a związkowcy bezskutecznie domagają się odwołania jednego z nich. Krzysztof D. wprowadza terror psychiczny i fizyczny, obciążając pracowników ponad normy. Osoby pełniące funkcje kierownicze łamią prawa pracownicze, jakby nie znały kodeksu pracy. Kierownik personalny Grzegorz M. wyręcza związkowców w wyznaczaniu przedstawicieli do zakładowej komisji bhp. Teoretycznie pracownicy mogą wpisywać swe uwagi do specjalnej księgi, którą dysponują kierownicy. Jednak w tej sytuacji nikt niczego nie wpisuje - a więc wszystko jest w porządku. Pracownicy mają odmienny pogląd. Książka nie nadaje się nawet do toalety, bo wydrukowano ją na kredowym papierze. W spółce obowiązuje regulamin pracy dla załogi Grodziska, ale ten, jaki mają pracownicy biura głównego i regionów, nie został uzgodniony ze związkowcami. Dotychczas nie wprowadzono regulaminu wynagradzania dla pracowników z Grodziska, a ten który obowiązuje urzędników, nie był uzgadniany ze związkowcami. Podobnie z regulaminem zakładowego funduszu świadczeń socjalnych. Inspekcja pracy występuje do pracodawcy o przestrzeganie prawa, choć sprawa regulaminów ciągnie się już 8 lat. Molestowanie albo szykany O wykorzystywaniu seksualnym kobiet mówiło się od dawna, ale traktowano to jak plotki. Dopiero gdy jedna z pracownic zaszła w ciążę i została zwolniona z pracy, a jej mąż popełnił samobójstwo, zdecydowano się na usunięcie kierownika, który rozwiązał umowę o pracę. Niemniej sytuacja nie zmieniła się, bo pracownice nadal obserwowały zaloty kierowników. Jeden z nich, Władysław O., nagabywał niektóre kobiety przy taśmie, wzywał je do swego pokoju. Jest to szklana klatka, zawieszona nad halą produkcyjną. Gdy gasło w niej światło, koleżanki komentowały żartobliwie - o, ty masz już plecy, nie musisz obawiać się o pracę. Kobiety odrzucające zaloty były szykanowane, przerzucane na gorsze stanowiska, na nocną zmianę. - Przekazałem te informacje kierownictwu zakładu - mówi Sławomir Zagrajek, przewodniczący Komisji Zakładowej NSZZ Solidarność w Frito Lay Poland w Grodzisku Mazowieckim. - Nie mogłem jednak przedstawić żadnych pisemnych oświadczeń. Koleżanki były zastraszane, że jak ujawnią umizgi kierowników, to pożegnają się z pracą. Gdy jedna z pracownic została zwolniona, pretekstem były nieusprawiedliwione nieobecności w pracy. Chcąc odwołać się do sądu, musiała mieć świadków, potwierdzających jej obecność w zakładzie. I tak się zaczęło. Pracownice były wzburzone bezprawiem i cynizmem. Sprawa stała się głośna. W końcu grudnia kierownik Władysław O. i personalny Grzegorz M. wezwali 7 pracownic, stawiając je przed alternatywą - albo odchodzisz, albo artykuł 52. Były to wieloletnie pracownice, posiadające mir wśród załogi. Kierownicy obawiali się, że nagłośnią sprawę, która dojdzie do dyrekcji. Wyrzucono je z pracy. Jednak wszystkie napisały oświadczenia. Będą solidarnie świadczyć przed sądem. Związkowcy powiadomili kierownictwo Frito Lay o zwolnieniach w Grodzisku. - Wiemy, że kilku byłych pracowników firmy wniosło oskarżenia o niewłaściwe i niezgodne z prawem traktowanie - mówi Małgorzata Skonieczna, dyrektor ds. korporacyjnych. Traktujemy zarzuty z całą powagą i rozpoczynamy szczegółowe postępowanie wyjaśniające, które pozwoli zweryfikować fakty. Bazując na jego wynikach, podejmiemy odpowiednie działania. Rynek producenta, czyli bezrobocie Dopóki o rynku pracy będą decydowali pracodawcy, pracownicy są na straconej pozycji. Groźba bezrobocia paraliżuje skutecznie. Komu się nie podoba - może odejść. Zawsze można go zastąpić - jak to praktykuje się również w Grodzisku - pracownikami tymczasowymi. Inspektorzy pracy są - jak się okazuje - wyrozumiali. Zresztą kto by chciał zadzierać z międzynarodowym koncernem. I tak bezrobocie gwarantuje pracodawcom nieograniczone możliwości wyzyskiwania pracowników. Obrzydliwą formą tego wyzysku jest molestowanie seksualne. Pruszkowski sąd może nawet działać szybko, ale przecież pracodawca nie próżnuje. Ma pieniądze i może sobie pozwolić na cały sztab prawników. Skarżący mają nieproporcjonalnie mniejsze możliwości, nie mówiąc o środkach na utrzymanie. Nie wiadomo, kto kogo przetrzyma. W okolicy Grodziska, Pruszkowa nie ma adwokatów, których moglibyśmy zatrudnić, by poszli na wojnę z Pepsico - mówią związkowcy. Oni żyją z koncernu, mieliby konflikt interesów. Związkowcy mają już przykre doświadczenia z wymiarem sprawiedliwości. Wystąpili z wnioskiem o ukaranie kierownika Grzegorza M., ale śledztwo ciągnie się w nieskończoność. Indagowany w tej sprawie rzecznik praw obywatelskich nie chce ingerować w toczące się sprawy. Podczas gdy zwolniono 8 kobiet pod byle pretekstem, to ich prześladowcy nadal pracują, nie zostali nawet zawieszeni. Zanim pracownicy dojdą sprawiedliwości, minie wiele czasu. Czy wystarczy im determinacji, a przede wszystkim środków do życia? - Żądamy przywrócenia kobiet do pracy - mówi Mirosław Nowicki, przewodniczący Sekretariatu Przemysłu Spożywczego NSZZ Solidarność. - Domagamy się usunięcia niemoralnych kierowników. Postulujemy, by organizacja związkowa miała przewidziane prawem kontakty z menegmentem Pepsico na Polskę. Skierujemy doniesienie do prokuratury, powiadomimy Fundację Helsińską. Obrona praw pracowniczych to nasz obowiązek.

Imamo novi google hot search: popis pedera, gay popis, popis gayeva, popis lezbijki, popis nifomanki, popis petar vlahov gay
+ update (čujem da i ovo ide): gay imenik hrvatski, igor ga zna, kurva ;), pa malo pristojno - popis hrvatskih homoseksualaca (a jesu maštoviti), gay lista, pazi ovo: sms poruke za valentinovo, i na kraju: ivo sanader

+ update #2 - (horvat's log - supplemental - utorak navečer) - google je pedere indeksirao tek danas, što je donijelo nezapamćenu provalu na moje stranice, tako što nije zabilježeno još otkad su turci harali ovim prostorima. no kako je na pomolu nova afera.. reko, da se osiguram. dakle evo još riječica novih za buduće posjetitelje: sex studenti seks studentski dom ante starčević mladi studenti se seksaju goli u studentskom domu ;) joj što sam super.... student sex

+ update #3: novo novo na webu.. jebote.. kolko vas je. imamo nives celzijus gola slike jebe se sa jamiroquai snima porniće i pjeva loše pjesme nogomet dinamo hajduk navijačke himne i ostala sranja. toliko.

* update #4: beograđanke se fotkaju gole sa osobnim dokumentima i onda trudnice od 20 do 25 godina pa se jebu pred kamerama, došla i neka sestra, jebote kolko super riječi, srbija porno skandal, i naravno severina slike da ne pričam dalje. ćao srpkinje

Malo sam škicnuo na popis, da vidim što ima. Naravno sve prema očekivanju. Tu je moj stari prijatelj Boris Mirković. Petra Vlahova ne moram ni spominjati. Mislim, čovjek bi se naljutio da su ga izostavili. Dobro, Radimir Čačić nikad se prije nije javno deklarirao, pa mi je bilo malo iznenađujuće... Piše da voli doggy style, da je pasivan i posebno ga napaljuje vosak (?!).

Zamislite imamo i blogera na listi. Doduše, nije me iznenadilo. Te pjesme i ti stihovi, ma neću reći da mi nije bio sumjiv. Pogađate, riječ je o našem kišoljupcu. Piše da je pasivan, voli bdsm, bestiality, a uzor mu je Paris Hilton. Ne znam što je značila riječ "mali" u stupcu posebne napomene. Valjda je nizak (?!) ;)

R.I.P.

Tok misli danas mi je nepovezan. Nešto ko glazbena karijera Vlatke Pokos. Stalno flashevi. *zašto je rubrika odabir urednika nakrcana nekim sranjima od blogova? *zašto da se ne zaredim? Fora su im plakati. *seks? *tko uopće gleda japanese special vol6? Koga to napaljuje? *ima li lijepih blogerica? *zašto je Laura danas stajala iza betonskog stupa? Nisam ju mogao gledati. *.... *ide mi se u kino. što igra? *rabinović

Patetika ili loš dizajn?

Jel netko složio kocku? Ja svoju posudio. Još samo donji red mi ostao.

Gblog bodovi? Zašto ne mogu dobiti majicu?

*Freddie Mercury - Living On My Own

- Nije važno dragi prijatelju - rekoh - zaputimo se sada svako na svoju stranu - nastojao sam odlumiti ravnodušnost, premda je bilo jebeno teško. Slušati glupe razloge, nisam imao snage za to.
- Evo ti tvojih 100 kuna - uz kiseli smješak bacio sam mu smotanu novčanicu pod noge. Iz spavaće sobe još je dopirao zvuk njenog plača.
- Imate pola sata da se izgubite. Oboje - ošinuo sam ga pogledom. Nije ništa rekao. Njegove su oči bježale. Našle su utočište u Adamsu. Glavi medvjeda koja je ostala kao trofej. Učvršćena iznad ormara sa puškama, kao sjećanje na nekoliko hitaca kojima sam nastrijelio ogromnu životinju u lovu prije 5 godina. Njegove staklene oči nisu rezale kao moje.
- Ključeve ostavite na radnom stolu - rekao sam i zatvorio vrata za sobom. 

Hodao sam pokislim ulicama. Ne znam koliko je sati bilo. Vrijeme je bilo nevažno. Ništa više nije postojalo. Jesam li ja kriv? Pitanja su mi odjekivala u rafalima. Jesam li joj previše vjerovao? Njemu? Koja budala se još kladi u vjernost svoje žene? Je li bolje sada, nakon jedne godine, dok još nema djece, nego nakon deset, dvadeset godina? Ali zašto? Volio sam ju. Skupa smo se smijali, plakali, ništa mi nije nedostajalo. Je li njoj? Kiša je počela padati. Je li prošlo pola sata? Kapljice su bile teške. Svakim udarcem bijes je smjenjivao zbunjenost. Koraci su bivali sve sporiji. Stajao sam ispred staklarske radnje. Nebo je plakalo sve jače. Ne znam jesam li i ja, ali u ogledalu sam vidio samo svoje zjenice. Bile su ogromne. Mrak.
U tami sam napipao kvaku. Poznata svjetlost lampe koju smo zajedno izabrali pala mi je na lice. Dvoje ljudi što je pušilo za stolom, ona uplakana, on u žurbi, u tom su licu prepoznali uništenje. Ravnodušni pogled bez ijednog napetog mišića, bezizražajni pogled neizbježnosti. Sasvim lagano, preciznim pokretima, krenuo sam prema ormariću sa oružjem.
- Ivane... - strah je obuzeo svaki djellić njegovog tijela. Oboje su stajali ukopani. Hm, sačmarica ili magnum?
- Ivane... zašto..- nisam se trudio ni čuti pitanje, do kraja. Napunio sam pušku. Odjednom sam se našao u igrici. Nišan sam namjestio na njegovo čelo i zamislio klik mišem. Ništa lakše. Mlaz krvi oblio me preko obraza. Ah, još realističnije nego na kompjutoru. Odlično. Prebacio sam nišan na nju. Kao janje je gledala, svjesna svoje sudbine, ali bez ijednog pokreta. Bez daha. Samo sa tugom u očima. Žaljenjem.
- Doviđenja - klik.

- Miči mi se sa izloga budalo!!! - urlala je neka spodoba u pidžami sa kata iznad - Zvat ću policiju!!!
- Koliko je sati? - odviknuo sam.
- Ma marš odavdje, jebem te glupoga - nešto crno okruglo proletjelo mi je pokraj glave.
- Prošlo je sigurno pola sata... - pomislim i krenem kući, kao pokisli pas. Valjda su otišli...

"...kako letjeti s nekim kad su ti slomljena krila..."

Zvoni jučer telefon.
- Horvat, molim?
- Trebam Ivana - muški glas.
- Ja sam - ne prepoznajem tko je.
- Ej, bog. Ovdje Ante. Čuj, krenuo bi malo u teretanu, ono, fitness. Ide ljeto, a nakupilo se kila. Malo se krećem pa bi sada to nadoknadio. Rekao mi je Arnold da se tebi javim, pa ćeš mi znati pomoći.
- A ti si Gotovina. Pa nisam te odmah skužio. Di si? Šta ima?
- Ma ništa posebno. Nego daj reci, hoćeš mi pomoći ili ne?
- Sve za Heroja. Ajde da ne pričam ovako napamet na telefon, dođi danas u 19 u teretanu "Kod tri prašćića" pa ćemo se sve dogovoriti. Članarina je 150 kuna za neograničen broj dolazaka. Ima sauna i solarij i ok je.
- E, važi, Joe, vidimo se.
- Za dom!
- Spremni.
Tuu, tuu, tuu, tuu.....

Nisam Antu vidio sto godina. Evo pričaju po novinama da ga ne bi prepoznali, ali ja bih ga uvijek prepoznao. Ma još se sjećam, kao da je bilo jučer, kad smo marisali čunga-lunga žvake po trgovinama i nabijravali bmx-e (bemikse). Šteta što se zapustio sada. Ma pomoći ću mu.

Kod tri prašćića

- Ajmo.... još jedan.....
- Ne mogu više - posustaje Ante ispod šipke za bench.
- Ajde dobro, puštaj - uzimam šipku i jednom je rukom dižem na mjesto.
- Pa ti si se stvarno zapustio. Ne možeš ni 10 komada napraviti sa 10  kila. Ti si u kurcu - komentiram.
- A vidio bi tebe da živiš po šumama i gorama. Nego, ajmo mi bolje u saunu.
- Ne znam baš. Nemam para. Tko će platiti?
- Ajde ja ću. Imam ja poseban žiro-račun za takve stvari - ponudio se.

U sauni

- Znači povećam unos proteina, smanjim ugljikohidrate , dodam dobre masti, one omega3, kupim multivitamin, i sve rasporedim na 6 obroka tijekom dana, da jedem svaka 3 sata otprilike i to je to? - htjeo je biti siguran da je sve dobro popamtio.
- Pa da, već ti treći put ponavljam jedno te isto.
- A koliko grama?
- Pa za tvoju kilažu jedi oko 200 grama proteina, 150 grama ugljikohidrata i 50 grama masti na dan. Podjeli te brojke sa 6 da dobiješ koliko trebaš po obroku.
- E baš ću probati. Ajd hvala ti. Vidim na tebi to dobro izgleda. Ti se toga držiš?
- Pa evo, probaj mi trbušnjake. Živi čelik - ponosno pokazujem.
- Stvarno. Je - kaže, ali misli mu lutaju.
- Što je?
- Ma sve nešto gledam dobra mi je ova sauna. Fino je onako malo ispod zemlje. Mjesto nije preveliko. Razmišljam da pitam gazdu da mi iznajmi saunu da se tu malo nastanim. Privremeno samo, dok ne vidim kako ću dalje.
- Pa pitaj. To bi ti bilo super. Mogao bi odmah trenirati ovdje i nitko te ne bi ništa ni pitao - odgovaram.
- Pa da. Donijet ću i kompjuter, spojit ću se na internet i skidat ću filmove i programe, pa mogu to prodavati. Znam jednog tipa u Zagrebu koji će mi to jeftino distribuirati. On ih proda po 20 kuna, sebi uzme 5 po CD-u, a meni 15. Tako ću platiti stanarinu. Saunarinu.
- Daj, ne možeš CD-ove prodavati po 20 kuna!!! - sjetio sam se one noći i pomalo popizdio. - pa na grupama ih prodaju po 10 i manje!!
- Ali ja ću isprintati i cover.
- Ma nema veze, nitko ti to neće kupiti.
- Ma klinac neće!
- Pa neće!!!
- Aj nemoj srat!
- Molim ?!?! Ja tebi pomažem da smršaviš a ti prema meni bezobrazan. Pičko jedna!
- Ma popuši ti meni, seljačino primitivna, odoh ja odavdje!
- Idi, ko te jebe. Možeš i u Haag što se mene tiče.
- Pa da znaš da hoću! - demonstrativno se pokupio i otišao netragom.
Kasnije mi je bilo žao. Pokušao sam ga nazvati na mobitel, ali ga je isključio. Možda nema kuna ili mu se baterija ispraznila. On mi je simpa ti&ja pa bi mogli dugo pričati. Baš sam ispao glup. Mogli smo biti super prijatelji. Ja i Ante Gotovina.

Kod kuće

- Carla Del Ponte rekla je kako Hrvatska neće započeti pregovore dok Haagu ne izruči Antu Gotovinu - kaže Milić u Dnevniku.
E, mislim si ja... Da sam mu savjetovao da prodaje CD-ove po 20 kuna, možda bi sad još uvijek Hrvatska bila na čekanju. Ovako, tko zna.... Ali ja sam mu htio samo dobro.

Zaspao sam sa grižnjom savijesti.

R.I.P.

Dino Dvornik - Shrek je u banani. Optužuju ga s HTV-a da se drogira. Kao da mu nije muka kod kuće s onim derištem što je jedan dan lezbijka, drugi dan vegetarijanka, treći dan sotonistica... Pa što ako se čovjek drogira. Ja sam za drogu.

Nego, nisam o tome htio pisati. Nešto čudno se zbilo sinoć dok sam bio vani. Sjedio ja s društvom i tako mi malo cugali, zajebavali se, kad osjetim ja netko me sa druge strane šanka gleda. Ma zakleo bi se da sam već negdje vidio to loptasto lice, tu frizuru od prebrze vožnje bicikla, taj tupi pogled. Dobro, imao je nekako plave usne. To nisam još nigdje vidio. Skužio je da sam ga skužio (!!) pa je odmah došetao do mene. Ja blago pripit pustio sam ga da priča. Pitao me hoću li malo plesati s njim. Rekao sam mu ajde, ali bez pederluka. Svirala je Britney Spears, ali moje riječi nisu ga spriječile da mi pokuša zavući svoje ruke u gaće. Dok sam se opirao polako me vukao sve bliže WC-u i na kraju smo završili unutra zajedno.

Još uvijek mi je bio jako poznat, ali nisam se mogao sjetiti odakle. Stalno se gledao u ogledalo i nešto mumljao. Tad mi je dopizdilo i rekao sam mu "Čuj ti, pa ne možeš tako sa mnom. Ne možeš ti imati muškarca kojeg god poželiš. Ja nisam takav!". Onda je on rekao "Ma daj... pa nisam te zato dovukao ovamo". Izvadio je iz unutrašnjeg džepa jakne neke CD-ove i neki popis i rekao "Evo imam ovjde Photoshop CS, Office na hrvatskom i engleskom i nove Windowse XP SP2, a ostalo sa ovog popisa ti mogu sve nabaviti. Ono, cijena je 20 kuna po cd-u, dostava na području ZG je besplatna, a šaljem po hrvatskoj poštom. Snimam na kvalitetne traxdata medije. Reklamacije ne uvažavam". Uzeo sam taj njegov papirić i smotao ga u zadnji džep od hlača. Dok sam to radio on je krenuo pišati, ali stajao je pred vratima i govorio "Vrata otvori se". To mi je bilo čudno pa sam mu pokazao da mora stisnuti kvaku. Dok sam to demonstrirao uzeo me za ruku i uvukao u mali WC. Skinuo je hlače i bokserice na temu south parka i stao pred mene.

"Pa ti si žensko!" - rekao sam zbunjeno i pomislio da joj treba hitna depilacija.
"Kako žensko, pa pogledaj ga" - ponosno je uzvratila.
"Ma koga da pogledam glupačo" - ništa mi nije bilo jasno.
"Pa moju makinu!" - razmaknula je dlake iz kojih je izvirila neka izraslina duljine cca 3cm.
Bio sam užasnut. Pobjegao sam glavom bez obzira. Najbržom rutom do automobila, pa nedopuštenom brzinom kroz naseljena mjesta do kuće. Kad sam bio siguran da me nitko ne prati, odahnuo sam i ušao u kuću. Skinuo sam se da legnem u krevet, kad mi iz hlača ispadne onaj papirić. Razmotam ga i pročitam.

Windowsi XP SP2 i još hrpa programa, igara, mp3 free download, xxx free download, sve na popisu, a ispod mail adresa: boris.mirkovic@rtl.hr. I tad mi se sve razbistrilo. To je bio onaj voditelj big brothera, što je vikao bradr, bradr, big big bradr!!!

Koja budala, mislim...To mu stvarno nije trebalo. Prodavat mi CD-ove za 20 kuna. Pa na internetu ima i za 10.

p.s. sliku sam maznio od higijeničara

R.I.P.

/teen blogger mode on/

Koje sranje. Život je tako okrutan. Dragi dnevniče danas sam se probudila ujutro i sve mi je bilo tako glupo. Bilo je oko 7 sati a u 8 sam morala biti u školi. Morala sam se još i našminkati. Malo sam jela, spremila knjige i krenula u školu. Dok sam bila u tramvaju na mobitel me nazvala L. i rekla je da me čeka ispred  škole. Kad smo se našle rekla mi je kako joj je danas loš dan a ja sam rekla da je i meni. Ne mogu vjerovati. Vjerojatno zato što smo isti znak u horoskopu. Prvi sat smo imale matematiku, a ja naravno nisam napisala zadaću i još me ona glupača profesorica izvela pred ploču da rješavam zadatke. Kako je glupa, sve sam znala i na kraju mi je ipak dala komad, pička joj materina, kako je glupa. E baš je glupa. Onda smo imali vjeronauk, to je bilo dosadno. Najbolji je bio veliki odmor. Ja i M. i Z. i N. i I. smo išle kupiti sendviče, a u trgovini je bio i C. iz b. razreda. On se sviđa N. ali i Z. pa se njih dvije nisu mogle dogovoriti koja će bit s njim. Samo su se pogledale i prasnule u smijeh. Sve 4 smo se smijale kao lude i onda je I. došla kod prodavačice i počela se smijati, a prodavačica ju je gledala, kao jesi li ti normalna. Joj bilo je tako smiješno.
Kasnije smo još imali hrvatski, kemiju i fiziku, te predmete najviše ne volim. Na putu kući razmišljala sam o Petru Graši. Super mi je glumio u Villi Mariji i mislim da bi se trebao baviti glumom. Kao Goran Višnjić. Mislim da bi bio i bolji od njega.
Kod kuće mi je stara nešto srala jer je našla kutiju od cigareta u mojoj sobi. Ali to nisu bile moje cigarete, nego od D. koja ih je zaboravila kad smo cugale prošle subote kod mene u sobi prije izlaska. Naravno stara nije vjerovala. Zašto se to meni uvijek događa? Sad će još pomisliti da se i drogiram i sve. Pa reći ću joj sljedeći put "Drogiram se" pa da vidim što će mi napraviti. Nekad me stvarno naživcira.
Napisala sam jučer ljubavnu pjesmu. Molim vas pročitajte pa mi recite da li vam se sviđa. Ja obožavam pisati pjesme.

Zašto je ljubav tako okrutna
Nikada neću naći put do tvog
srca.
Griju nas ludi ventilatori
Dok razmišljamo o nama.
Zima.
Čekam te u krevetu
I zabila sam glavu u jastuke
ali ti lebdiš kao hare krišna.
Nikad.
Nikad nećemo biti zajedno
Ti si moja prva ljubav
Razmišljam o rezanju
vena.
I prije nego što završi
posljednja sezona Gilmoreica
daj da zajedno poslušamo
onaj najdraži cd
koji si mi kupio za Valentinovo
Od Saše, Tina i
Pešalova.
Nikolaja.

/teen blogger mode off/

Jacques Houdek nakon operacije smanjivanja nosa i usnica, radi MTV looka i proboja na zapadno azijsko tržište.

Mladi pjevač Jacques Houdek prva je hrvatska zvjezda koja je pristala gostovati na Horvat Portalu. Uz takav razmjer... popularnosti, bilo je problema zgurati ga u mali članak. Ipak, najavo sam pa nije bilo u redu odustati. Jackues je bio susretljiv i otvoren za sva pitanja, a za čitateljice pogotovo ona vezana u seksualne pikanterije i kulinarske recepte.

H-Com (u daljnjem tekstu H): Šta ima?
Zhaqu (u daljnjem txtu Ž): Eo, burajz, kuiš, ono, jeaaaaahhh, zbog jedne divne crne žene!

H: Evo da ne okolišamo, možemo početi odmah sa pitanjima o seksu.
Žaki: Ma neaš frke rajzbu, pitaj. Seks mi je middle name.
H: Je li istina da ti je uzor Eric Cartman?
Žhak: Ko?
H: Nema veze. Reci Zhaque, kada si shvatio koliko si zapravo popularan?
Ž: Ma čuj, ono, treba slijediti svoje srce. Ovo mi je najzreliji uradak do sada. Bilo je divno surađivati sa svim tim ljudima. Znaš, dobra atmosfera na snimanju, svi su susretljivi, hvala sponzorima..
H: Dobro, dobro... Priča se da ste u krevet prava zvijer. Je li istina?
Žhakew: Tko je to rekao? Ivana Kindl? Nema ona pojma. Evo, na primjer, jučer sam rasturio dvije tinejdžerice. Sve je snimljeno i planiram to pustiti na tržište. U planu je i uradak sa Severinom. Duet. Time planiramo izaći na azijsko tržište.
H: Što mislite o homoseksualcima?
Žeho: Ma krasni ljudi, čujte, nikada problema nisam imao s njima. Eno, vidim da su me uvrstili u izbor za dečka godine. Ovom prilikom poručujem im da me slobodno potraže poslije nastupa, u pozadin, pa možemo dogovoriti neki oblik suradnje. Zašto ne?
H: Što čitate?
Žq: Alkemičar. Krasna knjiga. Gabriel Garcia je moj nadraži pisac, a ta mu je knjiga jedna od boljih. Inače volim baš takve akcijske teme i filmove takve volim. Evo, recimo, gledao sam Kita u Billa i oduševili su me ti dijalozi. Inspirirali su me za jednu pjesmu na kojoj trenutno radim, ali nećemo sada o detaljima. Ustvari radi se o pjesmi sa kojom će mi zvoniti Dora. He he. Kako voćkasto. Zvonit će mi Dora. He hi hi...
H: Dobro, smirite se.. Možete li se malo predstaviti onima koji ne poznaju dovoljno vaš lik i djelo?
Žheahoaf: Hm.. pa čuo sam da još ima takvih. U zapadnim predjelima Međimurja i Dalmatinske zagore. Dakle, kao mali sam bio sasvim obična beba. Nitko zapravo nije znao da ću na kraju biti ovako popularan. Išao sam u školu sa drugom djecom, jeo što i druga djeca, samo što se meni sve primalo. Mama je bila zabrinuta, ali ja sam joj rekao "ne brini majko, gledaj kako je neven ciganović uspio. i meni će krenuti". I vjera u sebe bila je dovoljna. Tada sam odlučio operirati usnice. Malo sam ih smanjio da budu izražajnije (što se vidi na slici), zatim i nos. Sada se osjećam super u svom tijelu i mislim da se sa sređenim usnicama i nosom sasvim dobro uklapam u estradu. Ne iskačem od drugih po ničemu. Osim superiornim glasovnim sposobnostima.
H: Podjelite neku tajnu s čitateljima H-Portala.
Žakhhili: Joj, ma rađe ne bi.
H: Nemoj ti meni ne bi. AJMO!
žAH: Ajd dobro, dakle jednom sam pjevao, mislim da je bilo za novu godinu i prdnuo sam. A u publici je bila moja simpatija i sve je osjetila. Bilo me je tako sram. Ali jeo sam graha taj dan i nisam si mogao pomoći. Onda sam sukcesivno prduckao cijelo veče. Na kraju je moja simpatija zaplakala. Od sreće.
H: Hvala žakues i sretno u karijeri.
Ž: Hvala tebi Horvat i ako treba zovi opet, pozdrav sim čitateljima. Evo ti par slika, pa objavi. Ćaooooooo, Pusaaaaa.

Dragi korisnici... eh... gutljaj dihidrogen monoksida... sa ponosom objavljujem da od danas postajem Portal. Nakon ovoliko posjeta osjetio sam tu odgovornost. Zaposlit ću nekoliko managera, novinara i reportera, koji će za vas svakodnevno unositi najnovije vijesti iz svijeta politike, sporta, zabave, poznatih i posebna rubrika samo za Jaquesa Houdeka. Znam, znam, pitate se zašto ne dvije rubrike za njega... Eh, toliko velik još nisam.

Da je riječ o portalu možete primjetiti jer sam sa vaše desne strane stavio navigacijski logo, (lezbe) preko kojeg ćete moći lako doći do svog budućeg hompagea. Slobodno ga distribuirajte među sobom. I posebna pogodnost je što je taj feature prva tri mjeseca potpuno BESPLATAN. Još nešto. Ne slikajte roditelje dok su u sobi goli i stavljajte ih na www.shorty.com nego ih stavljajte na H - Portal .

Budući da ih ima više nego onih koji su došli sa naslovnice mojbloga (ups!), poseban pozdrav mojim google pacijentima.

S vama kroz život. Horvat.

R.I.P.

"...hej živote, teško ovo jebote, mani me se živote..."

Iako mi je blog zanimljiv kao izvještaji vepraste Elizabete Gojan o izraelsko-palestinskim sukobima, s ponosom vas obavještavam da sam postao popularan. Da. Zahvaljujući srpskoj kanti, kojoj neću spominjati ime, jer se bojim nove navale sa googlea, Ivan Horvat više nije prosjek. *ponos!*

A sad ću malo pisati o konobarima. Karolina Šprem. Tim sam se zanimanjem bavio u jednom razdoblju svog života. Koštalo me dvije propale godine studiranja. Dakle, što sam naučio. NEMA konobara koji ne mazne. Neki, kulturniji, kradu gazdi, a neki bezobrazni, kradu gostima. Dakle, kad se dva konobara sretnu na ulici, a jedan od njih ide na posao, on ne kaže svom kolegi "Bog, evo idem na posao", nego "Bog, evo idem krasti". A u razmjeni iskustava sa tadašnjim kolegama naučio sam brojne tehnike. Neke primjenjive manje, neke više. Konstanta u cijeloj priči je da gazde birtija imaju IQ ne veći od Mladena Burnaća (čast iznimkama (ima li ih??)), i da su pijani gosti najbolji gosti.

Ima tu svega, od naplaćivanja nekih smješnih cifri velikim grupama, pa ti još zaokruže i ostave, preko redbull-votke bez votke, sa puno leda pijanim studenticama, do najčešćeg marisanja na kavama. Aparat za kahvu ima brojčanik. On bilježi svaku dozu kave koja iz njega izađe i na kraju dana to se obračuna. Omiljeni konobarski trik je skidaje poklopca i vađenje kave žlicom u onaj klinac što se našarafi na kafe aparat kroz koji curi kava u šalicu. Naravno ta se akcija ne vidi na brojčaniku. Dalje, dozatori koji toče 0,3 alkoholnu cugu napravljeni su tako da čak i kada paziš da svakom gostu daš najpoštenijih 0,3 AMA BAŠ UVIJEK ostane dvije, tri doze viška po boci. Odlično. Dalje, što sam čuo, ne isprobao, topla čokolada. Od jedne vrećice majstori naprave dvije čokolade. Pa sljedeći put kad dobijete rijetku hot chocolate znajte da ste konobaru povećali aktivu za 10ak kuna. One primitivne metode sa trpanjem hrpe leda neću ni spominjati. Sljedeće su fore sa knjigom obračuna. Stanje od prošlog dana se prepisuje kao početno stanje današnjeg dana. Znači, ako je jučer završilo sa 54 staročeška piva u skladištu, danas prepišeš da si našao 54 piva i to ti je početno stanje za dana. Tako se prepisuje svakoga dana. Ako prodaš tog dana 3 piva, početno stanje za sutra će ti biti 51. Ali ne. Pošto gazda nema živaca stalno pregledavati knjigu, a ni uz najbolju koncentraciju teško može skužiti neke stvari barmeni rado prepišu da su zatekli 31. 5 i 3 su dosta slični brojevi. Hej. Slučajno se potkrala greška. Naravno. Gle ti mene... iz kolegijalnosti (??), neću dalje...

Uglavnom, next time watch out. The truth is out there... They live...

R.I.P.

Nedjelja će opet biti kratka. Buđenje u podne je sranje. Alkohol je ishlapio iz glave, zajedno sa nekim slikama od prošle noći. Preskačem jutarnje obrede u kupatilu i pipam po krevetu u potrazi za daljincem. Plodovi zemlje, misa, crtići. Mjehur pritišće. Ipak se moram ustati. Na pišanje. Vučem noge po zemlji, da papuče ne skliznu. Pišam naslonjen na zid sa moje lijeve strane. Desnom rukom otvaram ormarić sa ogledalom i okrećem ga prema sebi. Stojim tako i gledam se. Dobro je, nije strašno. Moram se brijati. I dalje pišam. Uh, olakšanje. Ajmo nazad u sobu. Nsam dugo svirao. Uzimam gitaru, sjedam na krevet. ...osjetiš li prije sna, dah ti lebdi preko usne, preko obraza ti sklizne, sve do tvoje kose guste... 
****
Iako sam vozio, nisam se puno premišljao kad je Marko platio pivo. U kafiću je bila gužva, mrak. Glasna glazba otežavala je bilo kakav pokušaj razgovora. Za nepušača je boca u ruci spas za ruke. Dobro je opet izaći van. Bilo je dobrih riba, iako ih nisam gledao kao prije. Jedan dio mene još uvijek nije htjeo zaboraviti onu malu.
A žene to osjete. Kad nisi angažiran onda dolaze.
Stajali smo u društvu nekih Markovih sponzoruša.
"Imam za tebe jednu prijateljicu" - rekla mi je na uho Ana, kad je uhvatila moj pogled kako prelazi preko nje. Plesala je izazovno. Ne za mene, za Marka, ali bio bi grijeh ne gledati. Bila je jedna od lijepših vani.
"Ma nemoj, a gdje je?" - odgovorio sam pun samopouzdanja. Pola birtije mi je zavidilo što se njeni bokovi njišu uz moje.
"Doći će malo kasnije" - nasmješila se.
*****
"Ivane, ajde jesti!" - vrišti stara iz kuhinje - "ručak je gotov!"
A taman mi je krenulo.
....i tada priznat ću ti sve, šapnut riječi te.....
*****
Pivo na pivo, osmjeh na licu, slučajni dodiri. Baš sam si bio kul. Ko jebeni teenager kad otkriva čari alkohola. Ne prepijan, ali sa onim blaženim smješkom na licu i jezikom spremnim da ispuca foru za popišat se u roku odmah. Nije to samo alkohol, već i nespavanje.
Ponoć je prošla prije sto godina. Tada sam primjetio neke nove cure u blizini.
"Ja sam Ivan" - ponavljao sam i rukovao se, ne pamteći njihova imena. Zapravo nisam ih niti čuo od buke. Nikad ne zapamtim ime isprve.
"I koja je TA?" - okrenuo sam se prema Ani.
"Pa, Maja" - pokazala mi je prstom na zgodnu crnku, povećeg broja grudnjaka. Ova je vidjela da se o njoj priča pa se primaknula.
"Ogovarate me?" - ispucala ne neko retoričko pitanje, koje nisam ni čuo jer sam bio previše koncentriran na činjenicu da je dobrano naslonila tu četvorku na moju ruku.
"Pa malo. Prijateljica mi te namješta" - priznao sam joj. Nije ništa odgovorila. Smješak je bio potvrdan. Shvatio sam da je dogovor pao već ranije. Još kad smo prvi put bili vani sa Anom.To je bitno ubrzalo stvari. Razmjenili smo nekoliko glupih rečenica i sljedeća slika već je ljubljenje u autu. Pratio sam njene ruke. Kud ona tu i ja. Sve je bilo jasno. Jedino su slučajni prolaznici ometali moju koncentraciju. Rekao sam da znam gdje možemo imati malo mira. Znala je na što mislim i složila se da preparkiram auto. To je mjesto bilo udaljeno tek nekoliko kilometara. A i ona je živjela u blizini, pa je znala čemu to mjesto služi. Seks u autu nije mi prvi izbor, ali osjetio sam njenu želju i bilo bi šteta tako što propustiti. Napaljen sam pokušavao voziti što mirnije, i dobro mi je išlo. Sve do drugog zavoja. Iz grma je iskočio mali plavi patuljak koji je mahao nečim crvenim. Sranje. Dobra večer. Prometnu, vozačku. Alkohol? Puhati? Ajd dobro. Ivane, 1,25? Potpišite ovdje. Hvala. Doviđenja. Još mi se nije stigao ni spustiti, a već je bilo gotovo.
Sljedeća slika. Tražim Markov broj u imeniku. Zovem.Šalje me u kurac, što ga prekidam, doći će po mene. Vani je hladno. Razvozi nas kući.
*****
"Ivaneeeeeee, hladi se ručak!"
"A jebi se, evo me".
....još svirat će vjetar sa sjevera, posljednji valcer sa Dunava.....
**
Nedjelja. Hm..

Blago nama s ovakvim vizionarima:

http://www.vecernji-list.hr/home/nedjeljni/savjetnik/208810/index.do

Kaže, nakon 15 godina prvi hrvatski stolac. Pa kad ga vidim i čini mi se kao da je od prije 15 godina. Podsjeća me na socijalistička odmarališta OURa, starce u plavim Yassa kupaćim gaćama (sa bijelom zvijezdom) i debele žene u jednodjelnim badićima. Sjede u takvim stolicama, slikaju se polariodom i gledaju Lepu Brenu na crno bijelom tv-u marke EI Niš. Kada treba prebaciti program, ustaju se mala djeca. Sjede pred televizorom i glume glasom upravljani daljinski upravljač. U pozadini zastava SFRJ i titova slika.

I to bi trebao biti hrvatski dizajn namještaja. Sramota. Stolica od kinder jaja. Pa gledaj onu što se uslikala kakvu je facu složila. Ima lice Istarskog nudista koji pokušava u formi kulera ušetati u vodu po stazi od šiljatog kamenja. Tortura, brate.

Da se neki bistri Hrvat sjetio ovako što dizajnirati u srednjem vijeku vjerujem da bi mu inkvizicija bila i više nego zahvalna.

R.I.P.

Moja akcija za proširenje popularnosti na googleu nije uspjela (jo&